MSSA offer some trainings

Linkedin   
Whatsapp   

Dear colleagues,

MSSA can offer some trainings. Here is the list:

– Introduction to Autism Spectrum Disorders
– Special Education and Rehabilitation for Children with Autism Spectrum Disorders
– Occupational Therapy for Children with Autism Spectrum Disorders
– Social Support for Children with Autism Spectrum Disorders
– Psychological Support for Children with Autism Spectrum Disorders
– Evidence-Based Methods and Interventions in Special Education for Autism Spectrum Disorders
– Visual Support and Structured Teaching in the Classroom
– Social-Narrative Methods in Supporting Children with Autism Spectrum Disorders: Social Stories, Social Scripts, Video Modeling
– Development of Social Skills in Children with Autism Spectrum Disorders – Creating and Implementing Educational Interventions.

– Managing Challenging Behavior
– Managing Sensory Disorders: Assessment of Causes and Support Strategies
– Sexual Development and Sexual Education for Children with Autism Spectrum Disorders
– Eating Problems in Children with Autism Spectrum Disorders
– Sleep Problems in Children with Autism Spectrum Disorders
– Nutrition and Mental Health in Children with Autism Spectrum Disorders
– Genetic Testing and Genetic Counseling for Autism Spectrum Disorders
– Medical and Health Aspects of Individuals with Autism Spectrum Disorders
– Biomedical Treatment for Autism Spectrum Disorders
– Naturalistic, Developmental, and Behavioral Approaches in Educational Interventions for Children with Autism
– Effective Behavioral Support Plan for Students with Autism, Based on Analysis of Causes and Function of Problem Behavior
– Prevention of Autism Spectrum Disorders

MSSA President

Начин на учење и размислување на лицата со аутизам

Linkedin   
Whatsapp   

Лицата со аутизам често имаат различни когнитивни стилови и начини на учење. Некои имаат изразена визуелна меморија, други се фокусираат на детали, а трети имаат силни аналитички способности. Многу од нив учат преку структурирани рутини, визуелни помагала и практични активности.

Лицата со аутизам учат и размислуваат на начини кои можат значително да се разликуваат од невротипичните лица, поради уникатните карактеристики на нивната невролошка структура. Иако секое лице со аутизам е индивидуално, постојат некои општи обрасци во начинот на кој тие обработуваат информации, учат и размислуваат, вклучувајќи ги следните аспекти:

  1. Обработка на информации
  • Детално-ориентирано размислување: Многу лица со аутизам имаат тенденција да се фокусираат на детали наместо на целокупната слика („гешталт“). Ова често се нарекува „локална“ наспроти „глобална“ обработка. На пример, тие можат да забележат мали детали во околината или да се фокусираат на специфични аспекти на задачата.
  • Визуелно размислување: Некои лица со аутизам размислуваат во слики или визуелни обрасци, наместо во зборови. Ова може да доведе до силни способности за визуелно-просторна обработка, како што е запомнување на сложени шеми или мапи.
  • Линеарно или конкретно размислување: Абстрактните концепти или метафорите може да бидат предизвик за некои, бидејќи тие често размислуваат на конкретен, буквален начин.
  1. Начин на учење
  • Силни страни во учењето:
    • Меморија за факти и детали: Многу лица со аутизам имаат извонредна меморија за специфични информации, особено во области од интерес (на пр., факти за возови, математика, музика).
    • Систематски пристап: Тие често учат добро преку структурирани и предвидливи методи, како што се рутини, визуелни распореди или јасни инструкции.
    • Силни интереси: Интензивниот фокус на одредени теми може да ги направи експерти во тие области, што може да се искористи за учење нови вештини.
  • Предизвици во учењето:
    • Социјално учење: Учењето преку социјална интеракција или набљудување на другите може да биде потешко поради предизвици во разбирањето на социјалните знаци.
    • Флексибилност: Промените во рутините или неочекуваните задачи можат да бидат предизвик, што влијае на учењето во динамични средини.
    • Сензорна преоптовареност: Пречувствителноста на звуци, светлина или други стимуланси може да го попречи фокусот за време на учењето.
  1. Когнитивни стилови
  • Хиперфокус: Лицата со аутизам често можат да се фокусираат интензивно на задача или тема што ги интересира, понекогаш исклучувајќи други надворешни стимуланси.
  • Шаблон-базирано размислување: Многумина се одлични во препознавање на шаблони, што може да ги направи исклучително добри во области како математика, програмирање или музика.
  • Егзекутивни функции: Некои лица може да имаат предизвици со планирање, организирање или управување со времето, што може да влијае на учењето и извршувањето на сложени задачи.
  1. Сензорна обработка
  • Лицата со аутизам често имаат уникатен начин на обработка на сензорните информации. На пример, тие можат да бидат пречувствителни (хиперсензитивни) или недоволно чувствителни (хипосензитивни) на звуци, светлина, текстури или мириси. Ова влијае на начинот на кој тие учат, бидејќи сензорната средина може да го олесни или попречи процесот на учење.
  1. Комуникација и учење
  • Невербална или алтернативна комуникација: Некои лица со аутизам се невербални или користат алтернативни начини на комуникација (на пр., пишување, гестови, уреди за комуникација). Ова може да влијае на начинот на кој тие учат во традиционалните образовни системи.
  • Социјални предизвици: Тешкотиите во разбирањето на социјалните норми или невербалните знаци можат да го направат учењето во група или преку социјална интеракција покомплицирано.
  1. Индивидуални разлики

Бидејќи аутизмот е спектар, начинот на учење и размислување варира значително. Некои лица може да бидат невербални и да имаат потреба од интензивна поддршка, додека други можат да бидат високо вербални и независни. Клучно е да се пристапи кон секое лице индивидуално, земајќи ги предвид нивните силни страни и потреби.

  1. Поддршка за учење

За да се олесни учењето кај лицата со аутизам, често се користат:

  • Визуелни помагала: Дијаграми, распореди и слики можат да помогнат во структурирањето на информациите.
  • Структурирана средина: Предвидливите рутини и јасните инструкции го олеснуваат учењето.
  • Индивидуализирани пристапи: Прилагодувањето на наставните методи на специфичните интереси и потреби на лицето е клучно.
  • Сензорна поддршка: Создавање на средина со намалени сензорни стимуланси (на пр., тивка училница) може да го подобри фокусот.

Аутизмот во зрелата возраст

Linkedin   
Whatsapp   

Почитувани родители, драги колешки и колеги,

МНЗА ви подготви кус водич за аутизмот во зрелата возраст и што треба да се стори за овие лица во Македонија. Водичот може да се симне од следниот ЛИНК.

Со почит,

Претседател на МНЗА

Ангажман на Општината во помош на децата и лицата со аутизам

Linkedin   
Whatsapp   

Почитувани Општинари,

Една општина може да преземе многу чекори за да го подобри квалитетот на услугите и животот на децата и лицата со аутизам. Еве неколку препораки:

  1. Образование
  • Поддршка за инклузивни училишта: Општината треба да се заложи за обезбедување ресурси за инклузивни училишта кои ги прифаќаат и поддржуваат децата со аутизам. Обезбедување инклузивни училишта каде што децата со аутизам имаат пристап до квалитетно образование.
  • Обука на наставници: Обука на наставници за работа со ученици со аутизам, користејќи специјализирани техники и методологии. Финансирање програми за едукација и тренинг на наставници за работа со деца со аутизам, вклучувајќи употреба на специјализирани образовни методологии.
  • Специјализирани центри: Организирање или финансиска поддршка за специјализирани образовни центри.
  • Поддршка во училниците: Воведување асистенти во училниците за да им помогнат на децата со аутизам.
  • Дигитални алатки: Користење на технологија и образовни апликации што помагаат во учењето и развојот.
  1. Здравствена заштита
  • Рана дијагностика: Финансирање или поддршка на центри за рана детекција и дијагностика на аутизам, кои можат да се најдат во рамките на локалните здравствени установи.
  • Терапевтски услуги: Обезбедување на пристап до терапевти како специјални едукатори и рехабилитатори говорни терапевти, окупациони терапевти, психолози и сензорна интеграција.

Психолошка поддршка за семејствата: Организирање на работилници за родителите за подобро разбирање на аутизмот и справување со предизвиците, поддршка за семејствата и децата преку психолози и советници.

  1. Социјална грижа
  • Дневни центри: Создавање центри каде што лицата со аутизам можат да добиваат грижа, поддршка и социјализација во безбедна средина.
  • Финансиска помош: Програми за финансиска поддршка на семејствата на лицата со аутизам, т.е. доделување средства за семејства кои имаат лица со аутизам.
  • Советодавни услуги: Понуда на психолошка и правна помош за семејствата, програми за едукација на родителите и семејствата.

 4. Рехабилитација

  • Физичка активност: Организирање спортски и физички активности адаптирани за потребите на лицата со аутизам.
  • Тренинг програми: Оспособување за самостојност и вештини за секојдневен живот.
  • Рехабилитациони центри: Воспоставување центри за континуирана рехабилитација.
  • Работни вештини: Поддршка за лицата со аутизам во развој на работни вештини што ќе им помогнат за независност.
  1. Живеење, инклузивност и инфраструктура
  • Инклузивни програми: Воведување активности што поттикнуваат социјализација и учество во локалната заедница.
  • Пристапност: Обезбедување пристапни јавни простори, транспорт и инфраструктура.
  • Заштитени живеалишта: Развивање заштитени живеалишта за лица со аутизам кои имаат потреба од поддржано живеење.
  • Културни активности: Организација на културни, спортски и рекреативни програми што поттикнуваат вклученост.
  1. Стратегија и планирање:
  • Локални стратегии: Разработка на локални стратегии за поддршка на лицата со аутизам.
  • Меѓуинституционална соработка: Здружување на образовни, здравствени и социјални институции за интегриран пристап.
  • Промоција и свест: Организирање настани за подигање на свеста за аутизмот и прифаќање во заедницата.

Со посветено планирање и имплементација, општината може значително да го подобри квалитетот на животот на лицата со аутизам и нивните семејства.

  1. Законодавство и политики
  • Стратешки планови: Разработка на стратегии за поддршка на лицата со аутизам, кои вклучуваат конкретни активности и финансиски планови.
  • Соработка: Вмрежување со други институции и невладини организации за подобрување на услугите.
  1. Промоција и свест
  • Кампањи за свест: Организација на јавни кампањи за подигање на свеста за аутизмот.
  • Едукација: Работилници и обуки за граѓаните за подобро разбирање и прифаќање на различностите.
  1. Мониторинг и евалуација
  • Проценка на услугите: Редовна евалуација на квалитетот на услугите и потребите на лицата со аутизам.
  • Фидбек: Ангажирање на семејствата и лицата со аутизам во процесот на подобрување на услугите.
  1. Предизвици со кои може да се соочат општините
  • Ограничено финансирање: Многу општини може да се борат да одвојат доволно ресурси за програми поврзани со аутизам.
  • Недостаток на свест: На членовите на заедницата и службениците можеби ќе им треба повеќе образование за правилно да се справат со потребите поврзани со аутизмот.
  • Прашања за координација: Обезбедувањето непречена соработка меѓу различни сектори и услуги може да биде сложено.

Со усвојување на проактивен и инклузивен пристап, општините можат значително да го подобрат квалитетот на животот на лицата со аутизам и да поттикнат поприфатлива и поподдржлива заедница.

Претседател на МНЗА

A Helpful Online Safety Guide for People With Autism Spectrum Disorders

Linkedin   
Whatsapp   

People from all walks of life and all kinds of backgrounds fall victim to online bullying and cybercrime, but studies have shown that those with an autism spectrum disorder (ASD) are more susceptible to online threats than others.

ASD is a developmental disorder that affects behavior and communication. People on the Autism Spectrum tend to live a relatively normal life but can need supervision and lack judgement – a trait that has been identified as dangerous when left to their own devices in cyberspace.

Not only are ASD children and adults at risk from others, but they can also develop compulsive online habits and internet addictions, and can be more deeply affected by exposure to inappropriate content.

Everyone should feel safe online. It’s therefore extremely important to make sure you have adequate online security and remain internet vigilant.

To help you surf with ease and reduce your vulnerability to attack, take a look at our Internet Safety Guide for people with ASD. (Share on Facebook)

Table of Content:

 

Source: https://www.wizcase.com

МНЗА нуди обуки и работилници

Linkedin   
Whatsapp   

Почитувани колешки и колеги, родители на деца со АСН, драги студенти,

Членовите на Македонското научно здружение за аутизам во својата скоро 21 годишна практика имаат одржано многу предавања, семинари, обуки, работилници, вебинари и слично. Затоа на пошиорката стручна и научна јавност сакаме да им ги понудиме следните модули кои можете сами да си ги организирате и да ги нарачате во групи. Додека трае пандемијата со Ковид-19 тие би биле реализирани само како вебинари. Потоа можеме да организираме обуки и работилници и со физичко присуство. Темите кои ги нудиме се следните:

  1. Вовед во аутистичен спектар на нарушувања;
  2. Специјална едукација и рехабилитација кај деца со аутистичен спектар на нарушувања;
  3. Окупациона терапија кај деца со аутистичен спектар на нарушувања;
  4. Социјална поддршка кај деца со аутистичен спектар на нарушувања;
  5. Психолошка поддршка кај деца со аутистичен спектар на нарушувања;
  6. Методи и интервенции базирани на докази во специјалната едукација на аутистичен спектар на нарушувања;
  7. Визуелна поддршка и структурирано подучување во училницата;
  8. Социјално – наративниот метод во поддршката на децата со аутистичен спектар на нарушувања: социјални приказни, социјални скрипти, видео моделирање;
  9. Развој на социјални вештини кај децата со аутистичен спектар на нарушувања – креирање и имплементација на едукативна интервенција;
  10. Управување со предизвикувачкото однесување;
  11. Управување со сензорните нарушувања: процена на причините и стратегии за поддршка;
  12. Сексуален развој, сексуална едукација кај деца со аутистичен спектар на нарушувања;
  13. Проблеми во исхраната кај деца со аутистичен спектар на нарушувања;
  14. Проблеми во спиењето кај деца со аутистичен спектар на нарушувања;
  15. Нутриција и ментално здравје кај деца со аутистичен спектар на нарушувања;
  16. Генетско тестирање и генетско советување кај аутистичен спектар на нарушувања;
  17. Медицински и здравствени аспекти кај лица со аутистичен спектар на нарушувања;
  18. Биомедицински третман кај аутистичен спектар на нарушувања;
  19. Натуралистички, развојни и бихејвиористички пристапи во едукативните интервенции за децата со аутизам;
  20. Ефективен бихејвиорален план за поддршка за ученикот со аутизам, базиран на анализа на причините и функцијата на проблематичното однесување;
  21. Превенција на аутистичен спектар на нарушувања.

Оваа листа на модули не е конечна и може во иднина да биде проширена со други теми и содржини. Модулите се наменети за специјални едукатори и рехабилитатори, психолози, педагози, социјални работници, доктори по медицина, студенти, родители на деца со АСН и нивните семејства и сите други кои ќе покажат интерес од оваа тематика.

Предавачи на модулите се: проф. д-р Владимир Трајковски, Весна Филиовска, м-р Андреа Ивановска, м-р Тања Станкова, м-р Фики Гаспар, Стојан Андонов и проф. д-р Владимир Илиевски.

Ги очекуваме вашите пријави.

Со почит,

Претседател на МНЗА

Митови за аутизмот

Linkedin   
Whatsapp   
  1. Аутизмот е заразен. Не! Не можеш да се заразиш од некого со аутизам. Аутизмот е нешто со што луѓето се родени, како што се сините очи или црвената коса или мозок кој е многу добар во некои работи или има тешкотии во други нешта.
  2. Аутизмот е болест. Не! Аутизам е развојно нарушување со кое некои луѓе се родени, како што се дислексија или Даун синдром. Не е болест. Тој претставува еден вид попреченост.
  3. Аутизмот е трагедија. Не! Со правилна поддршка, аутистичните лица можат да одат на улилиште, да комуницираат, да работат, живеат во заедница, имаат пријатели, да се венчаат, започнат семејство, да гласаат, да ги извршуваат своите интереси или што и да сакаат да прават.
  4. Лицата со аутизам се вечно деца. Не! Лицата со аутизам растат. Аутистичен 20-годишник не е бебе во тело на 20-годишник – тој е аутистичен 20-годишник.
  5. Можеш да го надминеш аутизмот. Не! Аутизмот е доживотна развојна попреченост. Аутистичните деца пораснуваат во аутистични возрасни. Отприлика ист процент на деца и возрасни се аутистични.
  6. Аутизам значи да не можеш да зборуваш. Како пречка во комуникацијата стои во дијагнистичките критериуми за аутизам, но многу од лицата со аутизам ја развиваат способност да зборуваат. Околу 15-20% од лицата со аутизам не развиваат вербален говор. Тие користат аугментативна и алтернативна комуникација за да зборуваат.
  7. Аутизам означува интелектуална попреченост. Околу 70-75% од лицата со аутизам имаат интелектуална попреченост. Но, има лица со аутизам кои не се интелектуално попречени. Интелектуалната пречка не е дел од аутизмот, но некои лица ги имаат и двете.
  8. На лицата со аутизам им недостасува емпатија. Не! Аутистичните лица чувствуваат емпатија кон други лица. Луѓето со аутизам се луѓе, не се роботи.
  9. Сите аутистични лица се саванти. Околу 5% од лицата со аутизам имаат савантски способности, како фотографска меморија или помнење на датуми од календарот. Повеќето лица со аутизам не се саванти.
  10. Лицата со аутизам страдаат од предрасуди и дискриминација. Лицата со аутизам страдаат кога не добиваат поддршка и приспособување кои им се потребни, кога добиваат потстандардно или сегрегирано образование или живеалиште, кога се избегнувани во заедницата или невработени, кога нивните човекови права се загрозени, или кога се негирани нивниот пристап до комуникација и нивното право да донесуваат одлуки во врска со нивните животи, тела и иднина. Лицата со аутизам не страдаат од аутизам.
  11. Само момчињата се аутистични. Жена со аутизам ја напиша оваа листа со факти.

Што аутистичните лица сакаат да знаете за аутизмот?

Linkedin   
Whatsapp   

Што е аутизам?

Аутизам е первазивна, невролошка и развојна состојба која што зафаќа 1 до 2% од популацијата. Да разјасниме малку, первазивна значи дека аутизмот го зафаќа скоро секој дел од човекот: неговата личност, неговите искуства, спомените или како тој растел, начинот на кој комуницира, начинот на кој мисли и на кој се движи.  Невролошка, значи дека кај аутизмот е засегнат мозокот. Кај аутистичните луѓе мозокот функционира поинаку. Развојна, значи дека аутизмот се јавува во периодот на развој, најчесто пред раѓањето, а најдоцна до 3 годишна возраст. Аутизмот не е болест. Не е нешто со што можеш да се заразиш или да го пренесеш. Не е нешто што можеш да го поправиш или излечиш. Аутистичните луѓе се раѓаат аутистични, живеат со аутизмот и со поддршка од нивните семејство, пријатели и сакани може да живеат како среќни и здрави аутистични луѓе.

Кои се основните аутистични особини?

Сите аутистични луѓе се различни, но постојат неколку нешта кои се заеднички за сите. Аутистичните луѓе често ги процесираат информациите на различен начин. Ние (аутистичните луѓе) го гледаме светот, поинаку од луѓето без аутизам. Аутистичните луѓе може да имаат различни јазични способности. Некои луѓе тврдат дека нивните мисли се визуелни, тие не размислуваат со зборови, туку со слики или со апстрактни чувства.  Сите аутистични луѓе имаат атипични сетилни искуства. Тие може да имаат зголемена или намалена осетливост на некои сетилни информации од средината или од нивното тело.

Аутизмот, исто така, влијае на начинот на кој лицето се движи. Многу аутистични луѓе имаат моторна диспраксија, состојба во која мозокот знае што треба да прави, но постои некаков прекин во комуникацијата помеѓу мозокот и телото. Ова резултира со неспретност, проблеми во фината моторика како што се врзување врвки на патиките, и пишување. Некои луѓе имаат проблеми со контролата на големите мускули, како при возење велосипед, одржување на рамнотежа, или шутирање топка.

Аутистичните луѓе, исто така, прават нешто кое се нарекува стиминг. Тоа е познато и како само-стимулација, стереотипни или репетитивни однесувања. Постојат многу различни видови на стиминг како мавтање со рацете особено кога се возбудени или вознемирени, клатење напред-назад или лево-десно, мрдање со прстите, вртење на косата, џвакање на дел од облеката или предмет, како и визуелен стиминг со мрдање на прстите (или некој предмет) пред очи. Друг начин е вокалниот стиминг како што се повторување на омилен збор или пеење. Стимингот е едно од најочигледните аутистични однесувања, заради тоа што аутистичните луѓе немаат заеднички физички особини, па аутизмот често е невидлива попреченост.

Некои аутистични луѓе, околу 2 од 10 луѓе (според ASAN), никогаш не развиваат говор, но тоа не значи дека немаат што да кажат. Луѓето со аутизам кои се невербални имаат вербална апраксија, вид на моторна диспраксија во која постои неповрзаност помеѓу мозокот и устата. Тие може да комуницираат со алтернативни начини на комуникација како што се апликации кои го трансформираат текстот во говор, покажување на табла или знаковен јазик. Алтернативната комуникација им овозможува да се само-застапуваат, да зборуваат со луѓето околу нив, да кажат што мислат или сакаат, или како се чувствуваат, едноставно да комуницираат, кое е основно човеково право и секој треба да има можност да комуницира.

Дали аутизмот е попреченост?

Аутизмот е различен начин на функционирање на мозокот, но истовремено е и нарушување. Аутистичните особини се често придружени со оштетувања, како што е егзекутивната дисфункција.  Заради тоа, процесите или задачите од повеќе чекори можат да бидат тешки за аутистичните луѓе. Луѓето со аутизам кои процесираат сензорни и социјални информации на нетипичен начин, може да не го разбираат значењето на тие информации, што им предизвикува проблеми при комуникација со невротипичните луѓе. Тешкотиите во комуникацијата не се исти кај сите аутистични луѓе. Некои од нив имаат тешкотии со контактот со очи, други да го разберат сарказмот или лицевите експресии но сите имаат некој вид на јазични или комуникациски разлики. Моторната диспраксија и проблемите во фината моторика, исто така, се сметаат за нарушувања. Нарушувањето на сензорното процесирање знае да биде многу исцрпувачко во општество кое е многу гласно, многу брзо и многу светло, кое е наменето за луѓе со типични сензорни искуства, а тоа не ги вклучува луѓето со ова нарушување.

Како да им помогнеме на луѓето со аутизам?

Кога некој има попреченост, оштетување, ги нема истите можности како и луѓето без попреченост, па прилагодувањата можат да го променат тоа. Прилагодувањата што се потребни за аутистични луѓе можат да бидат:

  • обезбедување пристап до алтернативна и поддржана комуникација;
  • разбирање на нивните поинакви сензорни потреби, и прифаќање на начините на кои тие се справуваат со своите сензорни потреби како носење очила за сонце во затворен простор, носење слушалки за да ги избегнат гласните звуци, или стиминг кога се соочуваат со непријатни сетилни информации;
  • креирање и/или прилагодување на места кои се пријателски за аутистичните луѓе.

Она што може вие да го направите за аутистичните луѓе е да не заборавате дека пред се тие се луѓе. Аутистичното постоење не е погрешно, само е различно, но тоа не значи дека е помалку валидно. Како и другите луѓе со попреченост, така и аутистичните луѓе ги заслужуваат истите права и можности кои ги имаат невротипичните луѓе.  Луѓето со аутизам заслужуваат пристап до исто ниво на едукација и исти можности за вработување како и сите останати луѓе.

Извор: Ask an Autistic #23 – What is Autism?, Аметист Шабер, лице со аутизам

ИО на МНЗА